feminizam

Radikalni feminizam 2

11/03/2008

Za radikalne feministkinje muškarci su krivi za eksploataciju žena, jer oni od podređenosti žena imaju konkretne koristi. Žene za muškarce obavljaju neplaćeni rad, baveći se odgojem dece i kućnim poslovima, i tako im je sprečen pristup pozicijama moći. RF smatraju da društvom dominiraju i upravljaju muškarci, te da žene jos uvek žive u patrijahalnom društvu, u kome su podređena klasa. Porodica je, za RF, ključna institucija u kojoj se žene iskorišćavaju. RF zastupaju mišljenje da samo revolucija može pružiti mogućnost da se žene oslobode eksploatisanja, kojem su izložene oduvek. Muška dominacija je proizvod kulture, a silovanjem (za RF svaki seksualni odnos sa muškarcem jeste silovanje), i ostalim oblicima nasilja, muškarci osiguravaju i održavaju svoju moć. Muškarac se smatra neprijateljem ženskog oslobođenja, i zato RF odbacuju bilo kakvu pomoć muškog roda u svojoj borbi za postizanje prava kojima teže. Žene se moraju organizovati nezavisno, izvan društva. Veliki broj RF, poput pripadnica Revolucionarne feminističke grupe iz Lidsa (1982), tvrdi da samo lezbejke mogu biti istinske feministkinje, budući da su samo one potpuno i istinski nezavisne od muškaraca. Žene su moralno nadmoćnije od muškaraca i zato se patrijarhat mora zameniti matrijahatom. Iz ove perspektive, osim za iskorišćavanje žena, muškarci su odgovorni i za sukobe, ratove, uništavanja životne okoline, zloupotrebu naučnih dostignuća, itd. Neke teoretičarke razlikuju dve grupe RF:

1.Radikalno-libertarijanske feministkinje misle da je moguće i poželjno da se rodne razlike iskorene ili bar znatno smanje. One teže stanju androginije u kojem se žene i muškarci ne razlikuju mnogo. Idealno stanje bi bilo ono u kojem bi i žene i muškarci preuzeli najbolje karakteristike i jednih i drugih. One veruju da su razlike između muškog i ženskog društveno konstruisane i da će do jednakosti između polova doći kad se one uklone.

2.Radikalno-kulturne feministkinje veruju u superiornost ženskog principa. One ne veruju da oslobođenje žena treba da se ostvari kroz spajanje ženskih i muških svojstava. Izražavaju stav da je bolje biti žena/žensko nego muškarac/muško, tako da žene ne treba da pokušavaju da budu nalik muškarcima. One slave karakteristike povezane sa ženskošću – zajedništvo, povezivanje, deljenje sa drugima, emocije, telo, poverenje, odsustvo hijerarhije, proces, radost, imanenciju, mir, život.  Sa druge strane, neprijateljske su prema karakteristikama koje se povezuju sa muškošću – autonomija, hijerarhija, dominacija, transcendencija, asketizam, rat i smrt.

Mnoge teoretičarke se slažu da je razlika između ove dve varijante radikalnog feminizma prenaglašena, ali, takođe, misle da upravo to održava stvarne i značajne razlike unutar ovog feminističkog pristupa. Najvažnija teoretičarka radikalno feminističkog shvatanja je Shulamith Firestone (Šalamit Fireston). Ona je u svojoj knjizi „Dijalektika pola“ (The Dialectics of Sex), objavljenoj 1970, prvi put dala objašnjena ženske nejednakosti. Ona ističe da su žene hendikepirane svojom biologijom. Menstruacija, menopauza, trudnoća, rađanje i dojenje fizički su tereti i imaju ozbiljne društvene posledice, jer dok su žene trudne ili čuvaju decu, njihov fizički opstanak zavisi od muškarca (bio to muž, ljubavnik, brat, država, najšira zajednica).

Karakteristika biološke porodice jeste da je ona temelj svih tipova nejednakosti, jer muškarci uživaju u svojoj moći nad ženama i žele svoju dominaciju da prošire i na druge muškarce. Tako se dolazi do ekonomske klasne nejednakosti, koja, zatim, uzrokuje i sve ostale nejednskosti.
Značajne teoretičarke radikalnog feminizma su i Sherry B.Ortner (bavila se kulturološkim obezvređivanjem žena), kao i Michelle Z.Rosaldo (proučavala je podređenost žena u društvenim područjima).