Klara Cetkin je u SPD-u sa Rozom Luksemburg, bliskom prijateljicom i
poverenicom bila jedna od glavnih ličnosti levog revolucionarnog krila partije.
U debati o revizionizmu na početku
dvadesetog veka sa Rozom Luksemburg napada reformističke teze Eduarda Bernštajna.
Cetkinovu je veoma interesovala ženska politika,
uključujući borbu za ravnopravnost i pravo glasa za žene. Razvila je
socijaldemokratski ženski pokret u Nemačkoj; od 1891. do 1917. pisala je za SPD-ove
ženske novine Die Gleichheit (Jednakost). Godine 1907. postaje vođa
novoformirane "Ženske kancelarije" u SPD-u. Organizovala je proslavu
prvog "Međunarodnog dana žena", 8. marta1911.
Tokom Prvog svetskog rata, Klara Cetkin je sa Karlom Libknehtom, Rozom Luksemburg i drugim
uticajnim političarima iz SPD-a odbacila partijsku politiku Burgfrieden
(primirje sa vladom, obećanje o uzdržavanju od svih štrajkova tokom rata). Uz
druge antiratne aktivnosti, Cetkinova je ortanizovala međunarodnu žensku
antiratnu konferenciju u Berlinu1915. godine. Zbog antiratnih stavova bila je hapšena nekoliko
puta tokom rata.
1916, Klara Cetkin je bila jedan od saosnivača Spartakističke lige i Nezavisne
socijaldemokratske partije Nemačke (USPD) koja se 1917. otcepila od svoje
matične partije, SPD-a, zbog neslaganja sa njenim proratnim stavovima. Januara 1919, nakon Nemačke revolucije
novembra prethodne godine, osnovana je KPD (Komunistička partija Nemačke) kojoj Klara
Cetkin pristupa i predstavlja je od 1920. do 1933. u nemačkom parlamentu. Intervjuisala je Lenjina o
"ženskom pitanju", 1920. i transkript intervjua se može naći na [1]
(na engleskom).
Do 1924, Klara Cetkin je bila član centralne kancelarije KPD-a;
od 1927.
do 1929.
bila je član partijskog centralnog komiteta. Takođe je bila član izvršnog
komiteta Komunističke internacionale (Kominterna) od 1921. do 1933. Godine 1925. izabrana je za predsednika nemačke levičarske
humanitarne organizacije Rote Hilfe (Crvena pomoć). Avgusta 1932, kao predsedavajuća
Rajhstaga po starešinstvu, pozvala je narod da se bori protiv nacionalsocijalizma.
Zbog zabrane socijalističkih aktivnosti koju je u
Nemačkoj uveo Bizmark, 1878, Klara Cetkin je
prešla u Cirih, 1882. a zatim je otišla u egzil u Pariz. Tokom boravka u Parizu igrala je važnu ulogu u
osnivanju Socijalističke internacionale. Takođe je
uzela prezime svog partnera, ruskog revolucionara Osipa Cetkina sa kojim je imala dva sina.
Kasnije je bila udata za umetnika, Georga Fridriha Cundela od
1899. do 1928.
Potaknuta revolucionarnim događanjima 1789. sve više se okretala
prema politici. De Guž je bila redovna posetiteljka sednica
Nacionalne skupštine. Svoje ideje pretočila je u predloge socijalno-političkih
mera, koje je štampala o svom trošku i lepila kao plakate po Parizu. Na taj
način je o njoj diskutovao ceo Pariz.
Svojom Poveljom o pravima žene i građanke Olimp
de Guž bila je prva osoba koja je formulisala zaista opširna ljudska i
građanska prava. Član 1. glasi: Žena je rođena slobodna i ostaje jednaka
muškarcu u svim pravima. Socijalne razlike mogu se opravdati samo blagostanjem
zajednice.
Ova deklaracija je postigla veliki ugled u celoj
Francuskoj, ali i u inostranstvu. Njen spis "Tri urneka ili dobrobit
domovine" doveo je do njenog hapšenja. Ovo je dalo povoda da se u Olimp de
Guž prepozna pripadnica partije žirodinaca, koja je istovremeno (maj/juni 1793.) bila
izbačena iz Konventa. De Guž je u svom spisu predložila referendum na kojem bi narod glasao o tri predložena oblika
vladavine: "Republikanska vlada, jedna jedina i posredna, federativna
vlada ili monarhija". Pored toga u decembru 1792. godine ona je javno,
pre svega iz humanih razloga, stala u odbranu kralja.
On je želela promenu društva, ali ne putem besmislenog nasilja, već putem reči,
objavljivanjem spisa i apelima na zdrav razum. Time je ona - uprkos razlici
između nje i Rusoa - ostala prava zastupnica
prosvetiteljstva.
De Guž je došla pred tribunal Revolucije. Obe
akcije, njen spis, te njen istup u odbranu kralja protumačeni su kao zalaganje
za monarhiju. 3. novembra 1793. godine Olimp de Guž
je giljotirana.
Olimp nije osuđena samo kao pripadnica partije
žirondinaca, već i kao borac za prava žena.
Njene reči su nastavile da žive i posle nje: "I pored svih intriga, i
pored svih stranaka čije su strastvene borbe podelile Francusku, odabrala sam
za sebe sasvim novi put, oslanjajući se samo na moje sopstvene oči, slušajući
samo moj unutrašnji glas, usprotivila sam se tlačiteljima i svoj sam život
žrtvovala Revoluciji."
Olimp de Guž (rođena Meri
Guž 7. maja 1748.
– pogubljena 3. novembra 1793.) je bila francuska spisateljica i revolucionarka i borac
za prava žena za vreme Francuske revolucije. Napisala je čuvenu
Povelju o pravima žene i građanke.
Olimp de Guž je rođena 1748. u Montobanu u blizini Tuluza u južnoj Francuskoj kao Mari Guž. Njeno poreklo bilo je malograđansko.
Iako je bila jednako pametna, kao i lepa, njenu inteligenciju nisu poštovali i
unapređivali: gotovo da nije znala čitati i pisati, a kao neko poreklom iz
južne Francuske nije znala govoriti ni čisti francuski jezik. Svoja dela
kasnije je diktirala sekretarici.
Uprkos mnogobrojnim manama: „pogrešan“ pol,
„pogrešno“ poreklo, loš odgoj, bez imetka i još pored toga još udovica, Mari
Guž nije želela da se prepusti životu kakav ju je očekivao. Ona se preselila u
revolucionarni Pariz, gde je sama sebi dala lepo ime „Olimp de Guž“, te
stupila u kontakt sa obrazovnim krugovima i kulturnim društvima. Živela je od
darova koje su joj davali njeni ljubavnici, koji su istovremeno plaćali i njene
troškove, a klevetu da je kurva prihvatila je kako bi ostvarila svoj san -
želela je postati spisateljica.
Olimp de Guž pokušala je zaraditi za život kao
autorka pozorišnih komada. Godinama se borila za postavku svojih
predstava u konzervativnom i kralju podređenom teatru Komedi France. Već jedna
od njenih prvih predstava u Parizu je postala političko pitanje. U komadu
"L´Esclavage des Nègres" (ropstvo crnaca) obradila je ropstvo u kolonijama Francuske. Već nakon tri izvedbe
gradonačelnik Pariza zabranio je predstavu. U novinama je de Guž bila ismejana.
Ogorčena napisala je: Čemu ova predrasuda
usmerena prema mom polu? Zašto se kaže, što sam više puta čula, da Komedi
France ne bi trebalo da postavlja predstave žena na scenu? Ja sam žena, ne tako
bogata ... zar ženama nikada neće biti dozvoljeno da na strahote siromaštva
odgovore nekim drugim sredstvom?
